Starenje utiče na M1/M2 polarizaciju rezidentnih peritonealnih makrofaga pacova stimulisanih in vitro

Abstract

Cilj rada je bio da se ispita uticaj starenja na aktivnost makrofaga aktivisanih M1/M2 polarizujućim faktorima. Peritonealne rezidentne makrofage (rMf) i tioglikolatom-indukovane makrofage (trFm) mladih (3 meseca) i starih (18-19) meseci pacova su kultivisane u prisustvu stimulatora klasične (M1) – lipopolisaharida (LPS) i faktora stimulacije kolonija granulocita i makrofaga (GM-CSF), i alternativne (M2) aktivacije makrofaga – interleukina-4 (IL-4), ili u odsustvu poznatih simulatora. Ispitivana je sposobnost fagocitozr zimozana i sekrecije inflamatornih medijatora. Starenjem se povećavala učestalost makrofaga monocitnog porekla (CCR*7CD68* ćelije) u okviru populacije rMf, dok je u okviru populacije tgMf nađena povećana učestalost makrofaga najzrelijeg fenotipa (CD163*CD68* ćelije). Nijedan od ispitivanih stimulatora nije uticao na fagocitnu sposobnost rMf i tgMf. Povećana sekrecija IL-1β, IL-6 I IL-10 I smanjena sekrecija TGF-β u odgovoru na stimulaciju LPS-om je nađena kod rMf i tgMF pacova obe starosti. GM-CSF je povećao sekreciju IL-1β i IL-6 kod rMf starih pacova i tgMf mladih pacova. Paradoksalno, IL-4 je povećao sekreciju pro-inflamatornih citokina, IL-1β i IL-6, kod rMf starih pacova. Starenjem se metabolizam arginina i u rMf i u tgMf usmeravao ka sintezi uree. Rezultati su pokazali da sa starenjem tgMf gube sposobnost polatizacije pod uticajem GM-CSF, i da rMf pod uticajem IL-4 polarizuju prema pro-inflamatornom M1 sekretornom fenotipu. Gubitak kontrole sekrecije inflamatornih medijatora iz makrofaga u odgovoru na M1/M2 aktivatore mogao bi da doprinese povećanom riziku od oboljevanja od infektivnih i inflamatornih bolesti u starosti.